Se­mi­nar sa po­zna­tim vun­der­ki­dom i dvo­stru­kim dok­to­rom na­u­ka, Ma­jom Volk odr­žan je prek­si­noć u Del­ta si­ti­ju u Pod­go­ri­ci. U okvi­ru jed­no­ča­sov­nog pre­da­va­nja pod na­zi­vom ,,Ka­ko sa­ču­va­ti traj­no zdra­vlje?’’ Ma­ja je sa mno­go­broj­nim po­sje­ti­o­ci­ma po­di­je­li­la svo­je is­ku­stvo o to­me na ko­ji na­čin da što lak­še pre­đu na ve­gan­ski na­čin ži­vo­ta i iz­bo­re se sa sva­ko­dnev­nim ži­vot­nim pro­ble­mi­ma. Po­red broj­nih sa­vje­ta, re­ce­pa­ta i do­go­dov­šti­na iz sop­stve­nog ži­vo­ta ova fa­do mu­zi­čar­ka je pu­bli­ku raz­ve­se­li­la i do­bro po­zna­tim ita­li­jan­skim kan­co­na­ma kao i špan­skim i fran­cu­skim lju­bav­nim pje­sma­ma te iz­ma­mi­la osmje­he ka­ko sta­ri­jih ta­ko i onih naj­mla­đih ko­ji su ci­je­lo vri­je­me ple­sa­li uz bi­nu.
- Pra­vim kom­bi­na­ci­ju mu­zi­ke i pri­če, da ne bu­de ni do­sad­no ni pre­ten­ci­o­zno, mu­zi­ka je te­ra­pi­ja i me­ni je cilj ne sa­mo da slu­ša­ju već i da ne­što do­ži­ve, a on­da iz tog do­ži­vlja­ja će do­ći že­lja i strast za no­vim ži­vo­tom i no­vim pro­mje­na­ma. Naj­te­že je pro­mi­je­ni­ti sta­re na­vi­ke, a te sta­re na­vi­ke nas raz­bo­li­je­va­ju – ka­za­la je Ma­ja za „Dan”.
Ona je is­ta­kla da je traj­no zdra­vlje naj­va­žni­ji po­sao u ži­vo­tu čo­vje­ka jer kad se po­mi­je­ša­ju pri­o­ri­te­ti lju­di­ma to na­ža­lost bu­de po­sled­nja ru­pa na svi­ra­li.
- Lju­di ni­ka­ko da shva­te da će ima­ti mno­go efi­ka­sni­ji, i jed­no­stav­ni­ji ži­vot ako su oni kom­plet­no zdra­vi. To se po­sti­že sa ra­dom na tri po­lja, jed­no je is­hra­na kao go­ri­vo za će­li­je gdje je na­rav­no si­ro­va bilj­na hra­na naj­pri­rod­ni­ja, jer se šte­di ener­gi­ja or­ga­ni­zma ko­ja se ina­če po­tro­ši za va­re­nje. Dru­go je fi­zič­ka ak­tiv­nost, što je čo­vjek sta­ri­ji mo­ra vi­še da vje­žba i to opet ide u tri prav­ca jed­no su kar­dio vje­žbe, ho­da­nje, pli­va­nje, tr­ča­nje sve ono što po­ve­ća­va ni­vo ki­se­o­ni­ka u kr­vi, za­tim tu su vje­žbe sna­ge sa ma­lim te­go­vi­ma, a tre­će su sve vje­žbe pro­te­za­nja i is­te­za­nja. I tre­ća, naj­va­žni­ja stvar je rad na osje­ća­nji­ma ko­ja nas obič­no raz­bo­li­je­va­ju, a o ko­ji­ma se ni­ko u me­di­ci­ni ne ba­vi. Osje­ća­nja dje­lu­ju na or­ga­ne, zna­či vi kad se upla­ši­te mo­že­te i da umre­te, da vam sr­ce sta­ne od stra­ha, ono dje­lu­je na be­ši­ku, dje­lu­je na cri­je­va, a za­mi­sli­te ka­ko tek gni­jev dje­lu­je, on vam di­že pri­ti­sak, po­mu­ti ra­zum, čo­vjek u na­stu­pu gni­je­va mo­že i da ubi­je. Bol ka­da je u du­ši on­da blo­ki­ra plu­ća, i stva­ra vam bol u gru­di­ma – ob­ja­šnja­va Ma­ja i do­da­je da je od­go­vor­nost za svo­je po­stup­ke i po­na­ša­nja ključ­na.
- Ve­ći­na že­na ko­je mi do­đu sa di­jag­no­zom ra­ka su one ko­je ću­te i ko­je svi­ma udo­vo­lja­va­ju a sa­me se­bi su po­sled­nja ru­pa na svi­ra­li i ne mo­gu da shva­te da su zle že­ne. One su do­bre pre­ma dru­gi­ma ali su pre­ma se­bi zle i ka­da se pro­bu­di ta lju­bav i strast ne onaj ego­i­zam o ko­me mi­sle, svi mi­sle ako vo­lim se­be on­da ću bi­ti ego­i­sti­čan, vo­lje­ti se­be zna­či bri­nu­ti o se­bi a vi ako ne bri­ne­te o se­bi ne mo­že­te ni o dru­gi­ma. Kod nas je obr­nu­to, mi se tro­ši­mo na dru­ge i on­da pro­pa­da­mo i ne zna­mo za­što kad smo bi­li to­li­ko do­bri pre­ma svi­ma. On­da tu do­la­zi raz­o­ča­re­nje, de­pre­si­ja, ne­vje­ri­ca u Bo­ga, stal­no to pi­ta­nje za­što me­ni i za­što ja, kad pri­hva­te lju­di od­go­vor­nost za svo­je po­stup­ke, po­na­ša­nja, mi­sli, na­vi­ke i bo­le­sti on­da će pre­u­ze­ti kon­tro­lu nad svo­jim zdra­vljem i bi­ti traj­no zdrav – is­ti­če na­ša sa­go­vor­ni­ca.
A ko­li­ko vre­me­na je po­treb­no da se sa obič­ne is­hra­ne pre­đe na ve­gan­sku, Ma­ja ka­že:
- U mom slu­ča­ju je­dan dan, ono što se de­ša­va kad lju­di ma­lo je­du si­ro­vu hra­nu i sa­da kre­ne je­dan ve­li­ki unos to­ga or­ga­ni­zam to shva­ti eto ko­nač­no do­bra stvar, ali ne znam ho­će li bi­ti to sva­ki dan, daj da či­stim dok ima i on­da je po­ja­ča­no či­šće­nje, i on­da se lju­di iz­ne­na­de da ima­ju 4-5 sto­li­ca u to­ku da­na mo­že da bu­de i ga­so­va, to je sa­mo rea­k­ci­ja or­ga­ni­zma na hra­nu ko­ja se la­ko va­ri a or­ga­ni­zam pro­iz­vo­di vi­šak ki­se­li­ne, i da bi se adap­ti­ra­lo tre­ba jed­no se­dam da­na i to sa­mo u slu­ča­ju da su lju­di bi­li pu­no na lje­ko­vi­ma, da su pu­ni otro­va, da ma­lo jed­u vo­će. Ja sam cio ži­vot je­la pu­no vo­ća ta­ko da ni­sam ni je­dan dan ima­la ni­ka­kvu te­go­bu, ma­lo je bi­lo ga­stri­ti­sa ali to od poja­ča­nog lu­če­nja ki­se­li­ne, to se vre­me­nom sma­nji, or­ga­ni­zam se adap­ti­ra i ja da­nas ne mo­gu da je­dem lo­šu hra­nu jer ne mo­gu da je sva­rim, me­ni se ga­di ova hra­na, ona je lo­ša za me­ne, ne­kad sam je mno­go vo­lje­la, sad je to lo­še za me­ne.
Dan, ka­ko ka­že, obič­no po­či­nje ze­le­nim so­kom ko­ji joj pru­ža ener­gi­ju za sve ak­tiv­no­sti ko­je ima to­kom da­na.
- Ba­na­ne su mi osnov­na na­mir­ni­ca, za­tim li­mun, i ne­što ze­le­no. Sta­vim sve to u blen­der i do­bi­jem ze­le­ni sok. To ze­le­ni­lo mi da­je sna­gu da is­tra­jem to­kom da­na, ni­je bit­no da li je ko­pri­va, ma­sla­čak, spa­nać, list ke­lja, per­šun, li­šće ce­le­ra sa­mo da je ze­le­no. Po­vr­će je pu­no kal­ci­ju­ma, mi­ne­ra­la. Sad kad su ne­ki hlad­ni­ji da­ni i kad su epi­de­mi­je i vi­ru­si oko­lo ja u to uba­cim pet če­no­va bi­je­log lu­ka i po­la ka­ši­ke lju­te pa­pri­ke i to po­pi­jem. To je naj­ve­ći an­ti­bi­o­tik, ne mo­ram do sju­tra uju­tru ni­šta da je­dem, a to­kom da­na gric­nem ne­ku man­da­ri­nu, ne­što vo­ća i uve­če ka­da do­đem ku­ći na­pra­vim jed­nu ve­li­ku sa­la­tu u bo­ja­ma. Tu je uvi­jek ne­što žu­to, ku­ku­ruz, ne­što ze­le­no-gra­šak, to su mi pro­te­i­ni i on­da ide par­če na­ran­dža­stog, ma­lo bun­de­ve ili šar­ga­re­pe, pa ma­lo bi­je­le rot­kve, ti­kvi­ca. Sve se za­li­je ma­sli­no­vim ili bun­de­vi­nim uljem, do­dam ma­lo sun­co­kre­ta, dva tri ba­de­ma, li­mun pre­ko i ne­ma ni­če­ga ljep­šeg od to­ga – za­klju­ču­je Ma­ja.A.Š.


Za­mi­je­ni­te bar je­dan obrok vo­ćem

Ko­ji sa­vjet bi­ste upu­ti­li svim „ne­vjer­nim To­ma­ma” ka­da je u pi­ta­nju or­gan­ska is­hra­na?
- Pro­baj­te da bar je­dan obrok i to do­ru­čak za­mi­je­ni­te vo­ćem i već ste ura­di­li 30 od­sto. Kad je­de­te glav­ni obrok ako ste baš me­so­žde­ri ne­ka to bu­de sa­la­ta sa me­som a ne me­so sa sa­la­tom, da taj sa­lat­ni obrok bu­de mno­go bo­ga­ti­ji i ve­ći u od­no­su na ono par­če me­sa bez ko­jeg mi­sli­te da ne mo­že­te, a vje­ruj­te da mo­že­te. I to je to, da­lje će or­ga­ni­zam sam da ka­že me­ni se ovo svi­đa i ho­ću još i on­da će da vas ka­zni za sva­ku glu­post ko­ju bu­de­te ura­di­li.